Svetski dan zaštita voda

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Potrebe za vodom odraslog čoveka iznose od 2,5 do 3 litra dnevno. Broj stanovnika na našoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom još i brže, a njena količina se ne menja. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijardi nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove, a više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom.

Organizacija Ujedinjenih nacija je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski dan voda, s namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Bližimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe. Nakon toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od međudržavnih ratova.

Borba za vodu:

• 6000 ljudi dnevno umre od dijareje
• Potrošnja vode se udvostručila od 1950. godine
• Količina zagađene vode je veća nego u basenima 10 najvećih svetskih reka

Poseban problem predstavlja zagađenje podzemnih voda. Ova zagađenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda – zbog korišćenja veštačkog đubriva i otpadnih voda iz seoskih naselja. Pretpostavlja se da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i korišćenje municije sa „osiromašenim uranijomom“ zagadilo mnoge izvore kraških voda i vrela u jugoistočnoj Srbiji.

Veliki problem predstavlja i posledica zagađenja voda sa neuređenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagađujući je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.

Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori biće zagađeni, možda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrožava naše vodene zalihe. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija s kontrolisanim odvodom. Uređenih deponija u Srbiji gotovo i da nema!

Srbija nema dovoljno vode za piće!

U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka. Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci.

Šta možemo i moramo da učinimo s vodom?

Da je štitimo i štedimo. Svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici. Posebno decu treba vaspitavati da uče da štede vodu od najmlađe dobi, da uče da vole prirodu, da budu osetljivi na pitanja zaštite čovekove sredine, jer će upravo oni u budućnosti donositi odluke o razvoju društva.

Voda - glavni resurs za 21. vek

Mnoga istraživanja u svetu su pokazala da je već sada veliki nedostatak u svetu za rezervama vode. Naša zemlja raspolaže sa dovoljnim hidro potencijalima, gde se 70% rezervi nalazi u brdsko-planinskom području.

Izveštaj Ujedinjenih Nacija upozorava na mogućnost da sredinom ovog veka čak sedam milijardi ljudi bude suočeno sa nedostatkom vode. Predviđanja UN su prilično mracna. U izveštaju se ističe da će se izvori vode stalno smanjivati zbog porasta broja stanovništva, zagađenja i klimatskih promena. U narednih dvadeset godina, prosečna količina vode kojom će ljudi raspolagati biti manja za trećinu.

Najveći deo raspoložive pitke vode koristi se za navodnjavanje i proizvodnju hrane. Veliki deo toga mogao bi da se sačuva, kažu Ujedinjene nacije, ukoliko bi se za navodnjavanje koristile prečišćene otpadne vode.

Izveštaj sadrži i spisak zemalja, rangiranih prema kvalitetu vode kojom raspolažu i sposobnosti da situaciju poprave. Kvalitet vode u Srbiji i Crnoj Gori nije meren, a naša zemlja je 47 od 180 država, rangiranih po količini vodnih resursa u svetu.