Zavod za javno zdravlje Kruševac

Anketa

Zabrana pušenja na javnim mestima

	Da
	Ne

Higijena škola i predškolskih ustanova

Aktivnosti Odeljenja za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Kruševac iz oblasti higijene škola i predškolskih ustanova su sledeće:

uzorkovanje i analiza vode za piće iz školskih vodnih objekata koji nisu priključeni na gradske vodovode
uzorkovanje i analiza životnih namirnica i briseva sa predmeta opšte upotrebe iz školskih kuhinja
higijensko-sanitarni nadzor školskih objekata
uzorkovanje i analiza namirnica i briseva sa predmeta opšte upotrebe iz centralnih kuhinja predškolskih ustanova
briseva sa predmeta opšte upotrebe iz predškolskih objekata
uzimanje i analiza 75%-tnog dnevnog obroka iz predškolskih ustanova na energetsku vrednost i sastavne delove, kao i higijensko - sanitarni nadzor predškolskih ustanova.

Higijena škola

U toku 2006 godine uzeto je 544 uzoraka vode za piće iz školskih vodnih objekata koji nisu priključeni na vodovode. Od toga je mikrobiološki neispravno bilo 384 (70,59%) uzoraka, a fizičko-hemijski 201 (36,95%). Uzrok mikrobiološke neispravnosti bilo je prisustvo bakterija indikatora fekalnog zagađenja, a uzrok fizičko hemijske neispravnosti bilo je prisustvo povećane koncentracije nitrita, nitrata i mangana. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za piće iz školskoh vodnih objekata koji nisu priključeni na centralne vodovode prikazani su u tabeli 12. Uzorkovanje i analiza rađeni su četiri puta godišnje, u skladu sa važećim Pravilnikom. U objektima koji su imali bakteriološku neispravnost predložena je dezinfekcija vode, a u školama u čijim vodnim objektima postoje povećane koncentracije nitrita, nitrata i mangana predloženo je pronalaženje novih izvorišta. Situacija je mnogo bolja u gradskim sredinama gde sve škole imaju rešeno pitanje vodosnabdevanja (priključene su na gradski vodovod).

U toku 2006. godine uzeto je 101 uzoraka životnih namirnica i 84 brisa sa predmeta opšte upotrebe iz školskih kuhinja. Rezultati higijenske ispravnosti namirnica i briseva sa predmeta opšte upotrebe iz školskih kuhinja prikazani su u tabelama 13 i 13a.

Odeljenje za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Kruševac Kruševac, izvršilo je higijensko sanitarni nadzor školskih objekata Rasinskog okruga. Nadzor je vršen u periodu od 01. 01-31.12.2006. Od 38 osnovnih škola u Rasinskom okrugu, obuhvaćeno je 37 ili 97,37%. Od 12 srednjih škola nadzorom su obuhvaćene sve škole (100%). Od 3 više škole obuhvaćene su 2(66,67%). U svakoj školi nadzor je vršen jednom godišnje. Školski objekti osnovnih škola u gradovima Rasinskog okruga uglavnom zadovoljavaju higijenske zahteve. To su objekti sa rešenim pitanjem vodosnabdevanja i dispozicije čvrstog i tečnog otpada. Međutim postoji mnogo škola, a naročito fizički odvojenih odeljenja gde nije rešeno ovo pitanje. Školska deca u ovim školama piju higijenski neispravnu vodu i koriste poljski nužnik. Školski nameštaj je veoma star, u nekim školama i dalje su u upotrebi skamije (takozvani vezani tip nameštaja) što podstiče pojavu deformiteta kičme kod školske dece. U samo nekoliko škola svaki učenik ima svoju klupu, što sa gledišta školske higijene predstavlja najbolje rešenje. Školski nužnici takođe zahtevaju rekonstrukciju. Na nužničkim kabinama uglavnom nedostaju brave, čučavci su ruinirani, obično nisu sve kabine u funkciji, a tečnih sapuna i papirnih ubrusa ima u veoma malom broju škola Rasinskog okruga. Fiskulturnu salu ima veći broj osmogodišnjih škola, ali sanitarni čvorovi u okviru fiskulturne dvorane ili ne funkcionišu, ili ih nema, ili su prilično zapušteni. Školske kuhinje su uglavnom distributivne, ima vrlo malo centralnih. Centralne kuhinje su pod kontrolom Zavoda za javno zdravlje Kruševac. U kuhinjama postoji deo za grubu obradu namirnica, deo za pripremanje i deo za distribuciju hrane. Radnici u kuhinji nose mantile i imaju sanitarne knjižice. Nema ukrštanja čistog sa nečistim delom.

Dvorišta osnovnih škola imaju dosta zelenih površina, ali one obično nisu organizovane (uglavnom nema lepo organizovanih bašti, klupa i korpi za smeće). U srednjim školama situacija je bolja nego u osnovnim. Razlog je taj što su ove škole u gradskim sredinama, pa imaju rešeno pitanje vodosnabdevanja i distribucije čvrstog i tečnog otpada. I u ovim školama nameštaj je veoma star, a nužnici u lošem stanju. Sve imaju fiskulturnu dvoranu i dvorište sa sportskim terenima. U ovim školama kuhinja ne postoji. Sve više škole ispunjavaju osnovne higijensko sanitarne zahteve. Imaju rešeno pitanje vodosnabdevanja i dispozicije čvrstog i tečnog otpada i dovoljan broj amfiteatara i specijalizovanih kabineta, što ispunjava specifične zahteve ovih škola.

Higijena predškolskih ustanova

Iz centralnih kuhinja predškolskih ustanova uzeto je 285 uzoraka životnih namirnica i 441 briseva sa predmeta opšte upotrebe. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti namirnica i briseva sa predmeta opšte upotrebe u predškolskim ustanovama dati su u tabelama 14 i 14a. Rezultati ispitivanja mikrobiološke ispravnosti namirnica po osnovnim grupama dati su u tabeli 15. Uzeto je 194 obroka u cilju analize energetske vrednosti i kvantitativne analize osnovnih sastojaka hrane.

Cilj higijensko sanitarnog nadzora predškolskih ustanova je da se sagleda stanje predškolskih objekata na teritoriji Rasinskog okruga. Nadzor je vršen u periodu od 01.01.-31.12.2005. Nadzorom je obuhvaćeno 6 predškolskih ustanova i 16 predškolskih objekata, što predstavlja 100%-tni obuhvat. Higijensko–sanitarni nadzor svakog objekta ove vrste vršen je dva puta godišnje. Predškolske ustanove su namenski građene sa rešenim pitanjem vodosnabdevanja i dispozicije čvrstog i tečnog otpada. Deca su raspoređena po grupama. Postoje: jaslena, mlađa i srednje vaspitna i predškolska grupa. Svaka grupa ima svoju prostoriju sa sanitarnim čvorom. Sanitarni čvor je prilagođen uzrastu dece. Higijena sanitarnog čvora je dobra, postoji dovoljan broj sapuna i papirnih ubrusa. Sobe su dobro provetrene, nameštaj je star, higijena prostorija je dobra. Koriste se dezinfekciona sredstva. Postoji 6 centralnih kuhinja, ostale su distributivne. Centralne kuhinje odgovaraju higijensko sanitarnim zahtevima. Postoji deo za grubu obradu nanirnica, deo za pripremanje hrane. Ne postoji deo za distribuciju hrane, već se hrana kolicima raznosi u sobe gde se obeduje. Svi radnici nose zaštitnu odeću.

Zbog manjka prostora iste prostorije se koriste za dnevni boravak dece, spavanje i distribuciju hrane. Sve predškolske ustanove imaju fizički odvojena odeljenja na selu smeštena u osnovnim školama. To je samo jedna prostorija u školi, u njoj su smeštena deca različitog uzrasta. Predškolska i školska deca koriste zajednički sanitarni čvor, a to je vrlo često poljski nužnik.U ovim odeljenjima pored nerešenog pitanja vodosnabdevanja nije rešeno ni pitanje dispozicije otpada.

Higijensko-sanitarni nadzor školskih i predškolskih ustanova prikazan je u tabeli broj 9.

Higijensko sanitarni nadzor u objektima od šireg higijensko epidemiološkog značaja

Odeljenje higijene sa humanom ekologijom Zavoda za javno zdravlje Kruševac u toku 2006. godine posebnu pažnju posvetila je higijensko sanitarnom nadzoru objekata od šireg higijensko epidemiološkog značaja. U ovim objektima izvršeno je 194 nadzora i data je ocena stanja, kao i predlog mera za poboljšanje higijensko sanitarnih uslova. Kontrolnim pregledima utvrđeno je da najveći broj predloženih mera samo delimično izvršen ili neizvršen. Imajući u vidu značaj ovih objekata u sprečavanju širenja zaraznih bolesti preduzetu su posebne mere nadzora i od strane sanitarne inspekcije na teritoriji celog okruga.

Detaljniji prikaz o rezultatima nađenog stanja pri higijensko sanitarnom nadzoru ovih objekata i realizaciji predloženih mera dat je u tabeli broj 7. u prilogu.

- Higijensko sanitarni nadzor objekata za društvenu ishranu

Centar za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Kruševac je u skladu sa svojim nadležnostima na teritoriji Rasinskog okruga u toku 2006. godine izvršio sanitarni nadzor u objektima za proizvodnju, preradu i promet životnih namirnica. Sanitarni nadzor je obavljen na osnovu Zakona o sanitarnom nadzoru i Pravilnika o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja, prerada i promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe.

Sanitarni nadzor je obuhvatio anketiranje objekata, kao i uzorkovanje i mikrobiološku kontrolu briseva sa radnih površina i ruku radnika.

U toku 2006. godine na teritoriji Rasinskog okruga Zavod za javno zdravlje Kruševac izvršio uzorkovanje i analizu 5094 uzoraka namirnica. Ukupno neispravnih uzoraka bilo je 273 ili 5,35% u istom periodu izvršeno je uzorkovanje i mikrobiološka analiza briseva sa predmeta opšte upotrebe i to 3897 brisa od kojih 386 (9,90%) nije bilo ispravno.

Detaljniji pregled nađenog stanja pri nadzoru ovih objekata i realizaciji predloženih mera, kao i pregled rezultata ispitivanja briseva sa predmeta opšte upotrebe i ruku radnika kao i rezultata pregleda namirnica uzetih u ovim objektima, data je u prilogu tabela broj 8 i 8a.

Higijensko sanitarni nadzor zdravstvenih ustanova

U cilju sprečavanja pojave intrahospitalnih infekcija pregledano je i 1384 brisa sa odeljenja bolnice u kruševačkom Zdravstvenom centru. Od ukupnog broja uzorkovanih briseva 91 nije bilo ispravno, a kao najčešći uzrok neispravnosti navodi se St. aureus, Enterococus i E. coli (Tabela br. 10).

Ostale higijensko sanitarne aktivnosti

U tabeli broj 11 dat je prikaz ostalih higijensko sanitarnih aktivnosti u okvoru sprovođenja redovnog nadzora objekata za vodosnabdevanje i društvene ishrane, seoskih domaćinstava i sanitarne obrade domaćinstava u slučaju pojave kliconoštva.

U okviru sprovođenja Programa zdravstve zaštite stanovništva od zaraznih bolesti u 2006. godini , odeljenje za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Kruševac ostvarilo je uspešnu sardanju sa lokalnim samoupravama u svim opštinama Rasinskog okruga i inspekcijskim službama, što je doprinelo uspešnoj realizaciji planiranih aktivnosti u svim oblastima rada.

Izveštaj o ispitivanju zagađenosti zemljišta opasnim i štetnim materijama na teritoriji SO Kruševac u 2008. godini

U okviru realizacije Programa razvoja SO Kruševac u 2008. godini, Zavod za javno zdravlje iz Kruševca izvršio je ispitivanje zagađenosti zemljišta opasnim i štetnim materijama sa 30 odabranih lokacija na teritoriji SO Kruševac.

Uzimanje uzorka i ispitivanje zagađenosti zemljišta izvršeno je u skladu sa odredbama Pravilnika o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama za njihovo ispitivanje (Sl. Gl. RS br. 23/94).

Prema odredbama navedenog Pravilnika u opasne materije u zemljištu spadaju: kadmijum, olovo, živa, arsen, hrom, nikl i fluor, a u štetne: bakar, cink i bor. Sredstva za zaštitu bilja koja se upotrebljavaju za suzbijanje korova su na bazi tiazinskih preparata: atrazin i simazin.

Kruševački kraj zauzima centralni položaj Balkanskog poluostrva. Tu se sreću velike geološke formacije, karpatobalkanidi, dinaridi, srpsko-makedonski masiv i rodopi, što uslovljava raznolikost geološke podloge.

Kruševac okružuju planinski masivi Kopaonika, Goča i Željina sa zapada, Velikog i Malog Jastrebca sa juga, Gledićke planine i Juhor sa severa, Mojsinjske planine istočno i severoistočno. Najveći vodeni tokovi su Zapadna i Južna Morava sa Rasinom.

Grad i opština Kruševac zahvataju površinu od 854 km2.

Kruševačka kotlina obuhvata kompozitnu dolinu Zapadne Morave a prostire se između Levića i Temnića, na severu, Župe, Kopaonika i Jastrebca, na jugu, Kraljevačke kotline i Ibarske doline na zapadu. Područje grada Kruševca smešteno je u tercijalnom basenu koji je ostatak zaliva Panonskog mora.

Zagađenje zemljišta može se definisati kao promena njegovih prirodnih hemijskih, radioloških i bioloških osobina nastalih menjanjem odnosa prirodnih sastojaka ili pojavom novih sintetičkih materija koje remete prirodne odnose u živom svetu i prevazilaze mogućnosti samoprečišćavanja. Zagađenost zemljišta zavisi kako od emisije i dispozicije štetnih materija tako i od njegovog sastava, strukture i fizičko hemijskih osobina.

Glavni prirodni izvor teških metala u zemljištu su matične stene u dubini, na čije prisustvo čovek ne može da utiče, ali ogroman uticaj na sastav zemljišta ima i industrija sa čvrstim i tečnim otpadom i aerozagađenjem koje emituju.

Svi neorganski elementi ili jedinjenja menjaju sastav zemljišta i kada zagađenje dosegne izvesnu granicu dolazi do štetnog efekta na životnu sredinu. Kod pojedinih jedinjenja se štetni efekti ne javljaju odmah nego tek posle razlaganja u zemljištu. Štetne posledice se prema tome mogu javiti ranije ili kasnije što zavisi od rastvorljivosti jedinjenja i uslova za razlaganje u zemljištu. Rastvorljiva hemijska jedinjenja ne prozvode štetan efekat samo na zemljište i biocenozu nego proceđivanjem dolaze i do podzemnih voda.

Od neorganskih materija su posebno problem teški metali iz kiselih kiša, aerosola i prašina, mineralnih đubriva i otpada zbog izrazito kumulativnog i štetnog delovanja.

Na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja zemljišta na sadržaj opasnih i štetnih materija na teritoriji SO Kruševac u 2008. godini može se zaključiti:

nađene količine žive, olova, bakra, kadmijuma, cinka i bora nisu prelazile dozvoljene vrednosti (MDK) ni u jednom od 30 ispitivanih uzoraka zemljišta u 2008. godini.
Povećane koncentracije nikla nađene su u 13 od 30 ispitivanih uzoraka zemljišta, što je manji broj u odnosu na ranija ispitivanja zemljišta na teritoriji Opštine Kruševac.
Nađene količine sredstva za suzbijanje korova (simazina i atrazina) nisu prelazile maksimalno dozvoljene vrednosti ni u jednom od ispitivanih uzoraka zemljišta u 2008. godini.

Programom razvoja SO Kruševac za 2008. godinu planirano je i izvršeno ispitivanje zemljišta na sadržaj opasnih i štetnih materija u okolini “Župe”, “Trajala” i Ravnjaka. Ukupno je uzeto 9 uzoraka zemljišta, po 3 sa svake od navedenih lokacija. Povećane koncentracije nikla nađene su u jednom uzorku zemljišta iz okoline “Župe”, kao i u 2 uzorka iz okoline Ravnjaka, dok je povećana koncentracija hroma zabeležena u jednom uzorku zemljišta iz okoline“Trajala”. Ostali teški metali nisu bili prisutni u povećanim količinama.

Nađene količine simazina i atrazina nisu prelazile maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK).

Na osnovu ranijih istraživanja na nivou Republike Srbije možemo zaključiti da je najveći broj ispitanih uzoraka sa povećanim sadržajem opasnih i štetnih materija registrovano u zemljištima doline V. Morave, Kolubare (aluvijumi) i na planini Rudnik (senonski flis).

Po svemu do sada poznatom, kod većine ispitanih uzoraka sa povećanim sadržajem opasnih i štetnih materija radi se o prirodnom-geohemijskom poreklu i njihovim stabilnim (vezanim) oblicima.

Bilansirajući odnose između klasa opasnih i štetnih materija sa ili bez uzimanja u obzir kiselosti zemljišnog rastvora, dolazi se do još jasnije slike za ocenu potencijalnih rizika. Naime usled smanjenja pufernih svojstava zemljišta kod najmanje ugroženih zemljišta dolazi do povećanja broja uzoraka u klasi koja reprezentuje agregiranje opasnih i štetnih materija sa nižim pH vrednostima.

Mere prevencije zagađenja zemljišta

Sprovođenje i kontrolisanje tehnoloških postupaka, smanjenje emisije, recikliranje i neutralizacija otpada kao i efikasno odlaganje nerazgradivog otpada iz industrije. Sledeće je sprovođenje definisanog programa zbrinjavanja i zaštite od infektivnog otpada: zdravstvenih, veterinarskih i komunalnih ustanova. Mere permanentne asanacije u smislu održavanja kvaliteta zemljišta obuhvataju: izgradnju propisnih objekata za deponovanje otpada, kao i groblja za ljude i životinje, asanaciju nužnika, štala i septičkih jama u ruralnim regijama i izgradnju adekvatne vodovodne i kanalizacione mreže u naseljima, izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sprovođenje higijenskog postupka sakupljanja i odnošenja smeća, izgradnju saobraćajne infrastrukture sa površinom nepropusnom za vodu, regulisanje atmosferskog taloga, redovno pranje ulica i ozelenjavanje slobodnih površina. Potrebno je promovisati pravilnu primenu agrotehničkih mera u poljoprivredi.

Dosadašnja istraživanja, sa vrstama i brojem informacija kojima raspolažemo govore da je u pitanju samo porast prirodnog fona koncentracije pojedinih elemenata ili jedinjenja, što je u svetu, takođe, prisutna pojava. Međutim pojave povećanih koncentracija opasnih i štetnih materija, porast kiselosti naših zemljišta i njihov združen uticaj na porast rizika njihovog usvajanja od strane biljaka, svakako zaslužuje pažnju. Što se oni budu pre razumeli, povećava se šansa za preventivne i radikalne mere kojima se mogu sprečiti eventualne negativne posledice. Jedna od prvih preventivnih mera nakon inventarizacije zemljišta Srbije ili paralelno sa realizacijom ovih istraživanja je uvođenje sistema kontrole na svim lokacijama gde su uočeni problemi sa povećanim koncentracijama opasnih i štetnih materija. O metodama i postupcima koji se sprovode u takvim slučajevima trebalo bi da se donesu odgovarajući programski ciljni dokumenti na nivou Opštine kao i mere kojima se postavljeni ciljevi podržavaju. Dugoročnost onih ciljeva, kontinuiranost i složenost izvođenja koji podrazumevaju, zahtevaju ozbiljno uključivanje svih insitucionalnih i individualnih snaga društva sa jasnom i odgovornom distribucijom odgovornosti za postignute rezultate.

<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Sledeća > Kraj >>

Strana 5 od 9